Alkohol se danas tretira kao najsire drustveno prihvacena PSA. Ovako velika prasprostranjenost objasnjava se cinjenicom da je konzumiranje akloholnih pica deo nase tradicije, kulture, obicaja kao I nedovoljnim znanjem o stetnosti alkohola od strane roditelja I od strane mladih.

Alkoholizam mladih predstavlja udvosturcen problem, problem adoslescencije I problem alkoholizma. Sve sto se fenomenoloski ispoljava kod mladim alkoholicira je burnije I dramaticnije nego kod starijih alkoholicara.

Uzroci koji navode mlade da konzumiraju alkohol su:

  • Uticaj roditelja (nefunkcialne I nepotpune porodice)
  • Socialni uticaju (socio-ekonomske krize drustva koje se odrazvaju na standard porodice)
  • Uticaj grupe vrsnjaga (adolescenti prihvataju pijenje I druga problematicna ponasanja zato sto pripadaju grupi sto ukljucuje uzvajanje razlicitih navika)
  • Pijenje kao pomoc mladom coveku da se oseca dobro (izbegavanje resavanja raznih inerpersonalnih I intrapsihsickih problema)

Stadijumi upotrebe alkohola:

  • Eksperimentalan upotreba
  • Redovna upotreba (mladi piju da bi osetili prijatne efekte)
  • Preokupacija alkoholom (maldi piju da bi eliminisali ili umanjili losa osecanja, sa kojima nemogu na drugi nacin da izadju na kraj. U ovom stadijumu pocinju da gube kontrolu, piju zbog situacije u kojij se nalaze)
  • Hemijska zavisnost (u ovom stadijumu javlja se I fizicka zavisnost, gubi se kontrola; hemiski zavisna osoba nema zadovoljstvo od pica, pije da bi se osecala normalno)

Alkohol usporava disanje I srcani rad. Direktn deluje na nervne celije, dovodi do povecane propustljivosti celiske membrane, cime se remeti funkcionisanosti celije sto moze dovesti do smrti celije.

Na mvou telesnog metabolizna, alkohol remeti iskoriscavanje masti I secera, sto ima za posledicu iscrpljivanje pankreasa I nagomilavanje masti u jetri.alkohol iritira sluznice, pa vremenom nastaje upala sluznice zeludca, jednjaka, cir dvanaestopalacnog creva, cir zeludca, prosirenje venskog spleta oko jednjaka sa cesto smrtnim ishodom nakon njihovog pucanja. Povecanje slobodne masti u krvi dovodi do njenog nagomilavanja u krvnim sudovima I kasnije natalozenja I prozimanja vezivom sto dovodi do zacepljenja krvnih sudova. Vidljive posledice tih ostecenja su bolovi u nogama, drhanje u ruku, angina pektoris, infarkt srca.

Alkohol mora da se razlozi do ugljen dioksida I vode pre nego sto napusti organizam. Jetra to moze da obavi samo  tacno odredjenim malim kolicinama. Efekat pijanstva se javlja kada alkohol dospe do mozga I ne moze da bude preradjen u jetri.

Kratkotrajni efekti alkohola dovode do pospanosti, nerazumljivog ogvora, usporene reakcije na okolinu, usporenih refleksa, nejasnog vida, duplih slika, smanjene koordinacije, smanjene sposobnosti za jasno razmisljanje, poremecaja pamcenja I opazanja, teskoca u hodu I stajanju, nadrazaja organa za varenje, gubitka svesti, kome I smrti.

Posledice alkoholizna:

  • Telesne posledice: cir na zeludcu I dvanaestopalacnom crevu, hepatitis, ciroza jetre, pankreatitis, infarkt miokarda, apopleksija cerebri, alkoholna polineuropatija.
  • Psihicke posledice: poremecaj psihickih funkcija, promena karakreta, alkoholne psihoze (deliriu tremens, alkoholna demencija, patoloska ljubomora, alkoholna halucinoza, chizofreni I paranoidni poremecaji).
  • Porodicne posledice: poremeceni porodicni odnosi koji dovode do disfunkcije porodice.
  • Socialne posledice: slabljenje ili potpuni prekid kontakta sa prijateljima, rodjacima.
About these ads